О књизи: година / Мора да сам се заљубила у свог отмичара кад сам била луда. Заузео ме је овај доминантни, хладни човек са очима попут понора. Он је старији од мене и његов живот је један непрекидни злочин, али тек након што сам га упознао почела сам да живим истински. „Па, здраво, мала Адел. - изговорио је ову фразу са неком посебном интонацијом, као да је грабежљивац ухватио свој плен и рекао „имам те“. - Ко си ти? Дамире, зар не? Зашто си ме киднаповао? — Напао сам га питањима. Полако је одмахнуо главом и привукао столицу на којој је седео ближе. - Зато што сам за то плаћен. Ти си мој налог. То је једноставно. – одговорио је ауторитативним, помало промуклим гласом. - Како је ово? Нисам разумео. Ко и зашто? — забезекнуто сам зурио у њега. Човек се завалио у столицу, прекрстивши руке на грудима.….»